NEMA TE BOLNICE I BANJE KOJE NISAM OBIŠLA, SAMO NJOJ DA BUDE BOLJE…

Godinama se mučim sa svojom kćerkom, od rođenja joj je ustanovljena cerebralna paraliza.

Nema te bolnice i banje koje nisam obišla, samo njoj da bude bolje.

Pošto je bila izolovana od društva i naviknuta samo na bolničko osoblje, shvatila sam da mnogo grešim i odlučila da je izvodim svuda.

Od rođendanskih proslava, do parka i igraonica, svugde idemo!

Stekla je puno drugara. Niko joj se nije podsmevao, niti upirao prstom u nju, sva deca su je odmah prihvatila.

 Postala je drugo dete, mnogo srećnija i nasmejana, raduje se svakom danu.

Bolje priča, više razume. Pre nekoliko nedelja okupili su se njeni drugari u parku, izvukli je iz kolica i držali da bi mogla da hoda sa njima, ja tu sreću na njenom licu ne mogu da vam opišem.

Svakog dana su činili isto, pomagali joj i hrabrili je. Danas je načinila prve samostalne korake.

Hvala toj deci i hvala njihovim roditeljima!

Ne znam kako da im se zahvalim, mojoj sreći nema kraja zahvaljujući njima!

Dobrota još postoji, ima nade za nas!

Izvor: ispovesti.com

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Nužna polja su označena s *