VIC DANA – Umru Srbin i Hrvat

  • Umru Srbin i Hrvat, pa se stvore pred vratima raja, pred kojima ih dočeka sveti Petar.
  • Odakle ste vas dvojica? Čiji ste? – pita Pero.
  • Ja sam Srbin.
  • A ja Hrvat!
  • Auuuuuu, majkuuumuuuu! – jauknu Pero. – Balkan, a?
  • Pa, slušajte momci, vas s Balkana po defaultu šibamo u pakao. Šta ćete, naređenje odozgo.
  • Ne! Nemoj! Pa zašto? – kukaju ova dvojica, a Pero krene da ih umiruje:
  • Slušajte, nema vam izlaza – vi tako kontinuirano pravite sranja da nikakvo iskupljenje nije moguće.
  • No, ipak, data vam je mogućnost izbora. Možete da birate varijantu pakla.
  • U ponudi za Srbe i Hrvate imamo dve opcije: pakao Evropske unije, i standardni balkanski pakao.
  • Zamisle se Srbin i Hrvat, misle, misle, pa pitaju u čemu je razlika.
  • Ovako – predusretljivo će Pera.
  • U principu je sve isto, samo što se u paklu Evropske unije, odmah po buđenju svakoga dana mora najpre pojesti puna kašika govana; a u standardnom balkanskom paklu se svako jutro, opet odmah po buđenju, mora pojesti puna kanta govana.
  • Ja sam za Europu! – odmah će Hrvat. – Mi Hrvati smo uvijek bili proeuropski orijentirani!
  • Mi smo za kulturu, za civiliziranost, za kapitalizam!
  • Srbin misli, misli, pa kaže: Čuj, prikane – ne mogu ti ja u Evropu.
  • Šta ću tamo bez društva, a računam da su mi sve komšije i sva rodbina u ovom standardnom Balkanskom. Pa ako je kanta, nek je kanta – al bar da sam među svojima.
  • Pocne Pera prstima, i – puf!
  • Ova se dvojica teleportovaše u izabrane paklove.
  • Nakon nekih godinu dana, sretnu se Hrvat i Srbin na granici dvaju paklova.
  • Ehej! Kako je u paklu Evropske unije? – pita Srbin.
  • Pa čuj- s tandard, kultura, poštivaju se ljudska prava … u biti nije mnogo drugačije nego kad sam bio živ.
  • Ali ona žlica govana izjutra me ubi! Joj, nemrem ti dočarat kak mi je mučno svakog jutra s tim dan počinjati!
  • Pa utroba mi se hoće ispovrnut van!
  • Čini se, svaki put, nanovo ću umrijeti! I onda kad progutaš – nemreš isprat tu aromu iz usta, neg je vučeš cijeli dan, i prosto, što god da radiš, misliš na to kak si zorom govna jeo.
  • E, onda dođe noć, i tad prestaješ mislit kak si zorom govna jeo, već počinješ mislit kak ćeš ih i sutra morat jest, i tak …
  • Mogu si mislit kako li je tek tebi s cijelom kantom! Pa kak to moreš izdržat?!?
  • A Srbin će:
  • A jebiga, znaš već kako je to na Balkanu – čas nema kanti, čas nema govana, čas štrajkuju prevoznici koji dovoze kante s govnima

Izvor: (ispovesti.com)

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Nužna polja su označena s *